6.3 GitHub - Одржавање пројекта

Неко дође, направи промене у у вашем коду и пошаље вам захтев за повлачење. Требало да добијете имејл који вас обавештава о новом захтеву за повлачење и требало би да изгледа отприлике као Имејл обавештење о новом захтеву за повлачење.

Постоји неколико ствари у вези овог имејла које треба да приметите. Даће вам кратку статистику о разликама — листу фајлова који су се променили у захтеву за повлачење и за колико. Даје вам линк ка захтеву за повлачење на сервису GitHub. Такође вам даје и неколико URL адреса које можете да користите из командне линије.

Ако приметите линију која каже git pull <url> patch-1, ово је једноставан начин да се споји удаљена грана без потребе да ручно додајете удаљени репозиторијум. Брзо смо прешли ово у Одјављивање удаљених грана. Ако желите, можете да креирате и скочите на тематску грану, па да онда извршите ову команду да спојите промене из захтева за повлачење.

Друге занимљиве URL адресе су .diff и .patch адресе, које као што погађате, верзију захтева за повлачење као уједињену разлику и закрпу. Технички можете да спојите захтев за повлачење некако овако:

Како смо објаснили у GitHub процес рада, сада можете да поразговарате са особом која је отворила захтев за повлачење. Можете да коментаришете одређене линије кода, да коментаришете целе комитове или пак на читав захтев за повлачење, користећи Маркдаун синтаксу са GitHub укусом.

Сваки пут када неко други коментарише на захтев за повлачење, добићете имејл обавештење и тако знате да се дешава нека активност. Сваки од њих ће имати линк ка захтеву за повлачење где се активност догађа, а можете и директно у имејлу да одговорите и тако објавите свој коментар у низ захтева за повлачење.

Онда када кôд буде сређен и када пожелите да га спојите, можете или да повучете кôд и спојите га локално, или да искористите git pull <url> <branch> синтаксу коју смо видели раније, или да рачву додате као удаљени репозиторијум па онда преузимате и спајате.

Ако је спајање тривијалано, можете и само да притиснете дугме „Merge” на GitHub веб сајту. Ово ће урадити „не премотавај унапред” спајање, што значи да ће направити комит спајања чак и ако је могуће спајање премотавањем унапред. Ово значи да ће без обзира на све, кадгод притиснете „Merge” дугме настати нови комит спајања. Као што видите у Дугме Merge и упутство за ручно спајање захтева за повлачење, GitHub вам даје све ове информације ако кликнете на линк савета.

Ако одлучите да не желите да га спојите, можете и да само затворите захтев за повлачење и особа која га је отворила ће бити обавештена.

Ако баратате са пуно захтева за повлачење и не желите да додате гомилу удаљених репозиторијума или да сваки пут радите једнократно повлачење, GitHub вам омогућава да употребите један добар трик. Ово је делић напредног трика чије детаље ћемо обрадити у Рефспек, али може да буде јако користан.

GitHub заправо оглашава гране које су захтев за повлачење репозиторијума као врсту псеудограна на серверу. Подразумевано их не добијате када клонирате, али оне су ту прикривене и можете да им приступите прилично једноставно.

Да бисмо ово показали, користићемо команду ниског нивоа (често се користи термин „цевоводна” plumbing команда, о чему ћете више прочитати у Водовод и порцелан) која се зове ls-remote. Ова команда се у општем случају не користи у свакодневним Гит операцијама али је корисна да нам покаже које референце постоје на серверу.

Ако извршимо ову команду над „blink” репозиторијумом који смо раније користили, добићемо листу свих грана и ознака и осталих референци у репозиторијуму.

Наравно, ако сте у свом репозиторијуму и извршите git ls-remote origin или који год удаљени репозиторијум желите да проверите, показаће вам нешто слично овоме.

Ако се репозиторијум налази на GitHub сервису и имате отворене захтеве за повлачење, ове референце ћете добити са префиксом refs/pull/. Ово су у суштини гране, али пошто нису под refs/heads/ обично их не добијате када клонирате или преузимате податке са сервера — процес преузимања их обично игнорише.

Постоје по две референце за сваки захтев за повлачење — она која се завршава са /head показује на потпуно исти комит који је и последњи комит у грани захтева за повлачење. Дакле, ако неко у нашем репозиторијуму отвори захтев за повлачење, његова грана се зове bug-fix и показује на комит a5a775, онда у нашем репозиторијуму нећемо имати грану bug-fix (пошто је она у његовој рачви), али имаћемо pull/<зп#>/head која показује на a5a775. Ово значи да можемо доста лако да повучемо сваку грану захтева за повлачење без потребе да додајемо гомилу удаљених репозиторијума.

Сада, можете да урадите нешто као директно преузимање референце.

Ово говори програму Гит, „Повежи се на origin удаљени репозиторијум и преузми референцу са именом refs/pull/958/head.” Програм Гит вас са задовољством слуша и преузима све што вам треба да конструишете ту референцу и ставља показивач на комит који желите под .git/FETCH_HEAD. Након овога можете да извршите git merge FETCH_HEAD у грану у којој желите да тестирате, али та порука комита спајања комита изгледа помало чудно. Такође, ако разматрате много захтева за повлачење, ово постаје заморно.

Постоји и начин да преузмете све захтеве за повлачење и да их одржите актуелним сваки пут када се повежете на удаљени репозиторијум. Отворите у свом омиљеном едитору .git/config и потражите origin удаљени репозиторијум. Требало би да изгледа некако овако:

Она линија која почиње са fetch = је такозвани рефспек. То је начин мапирања имена на удаљеном репозиторијуму у имена у вашем локалном .git директоријуму. Линија из примера говори програму Гит „ствари на удаљеном репозиторијуму које се налазе под refs/heads треба да иду у мој локални репозиторијум под `refs/remotes/origin`". Можете изменити овај одељак тако да додате још један рефспек:

Последња линија каже програму Гит, „све референце који изгледају као refs/pull/123/head треба да се локално сместе као refs/remotes/origin/pr/123”. Сада, ако сачувате тај фајл и урадите git fetch:

Сада се сви удаљени захтеви за повлачење локално представљају референцама које понашају слично као и пратеће гране; могуће их је само читати и ажурирају се када обавите преузимање. Овако је супер једноставно да испробате кôд из захтева за спајање локално:

Они који имају око соколово приметиће да је head на крају удаљеног дела рефспека. Постоји и refs/pull/#/merge референца на GitHub страни, што представља комит који би настао ако притиснете „merge” дугме на сајту. Ово вам омогућава да тестирате спајање и пре него што уопште притиснете дугме.

Не само да можете отварати захтеве за повлачење који као одредиште имају главну или master грану, већ можете и да отворите захтев за повлачење који као одредиште има било коју грану на мрежи. Заправо, одредиште може бити и други захтев за повлачење.

Ако видите захтев за повлачење који иде у добром правцу и имате идеју за промену која зависи од њега, или ниста сигурни да ли је то добра идеја, или једноставно немате приступ гурању измена на одредишну грану, можете да отворите захтев за повлачење директно на њега.

Када отворите захтев за повлачење, појавиће се поље на врху стране које наводи ка којој грани желите да будете повучени и од које захтевате да повучете. Ако притиснете дугме „Edit” са десне стране тог поља, можете да промените не само гране већ и на којој рачви.

Овде прилично лако можете навести да спајате своју нову грану у други захтев за повлачење или другу рачву пројекта.

Када овде кажемо „обавештење” у контексту сервиса GitHub, мислимо на одређени начин којим сервис GitHub покушава да ступи у контакт са вама онда када се догоде неки догађаји. Постоји неколико различитих начина да конфигуришете обавештења. Ако одете на картицу „Notification center” странице за подешавања, видећете неке од опција које имате.

Постоје два избора: добијање обавештења путем имејла (Email) или путем веба (Web) и можете да изаберете једно од њих, ниједно, или оба у случају када активно учествујете у стварима и за активности на репозиторијумима које надгледате.

Ако као подразумевану грану над којом желите да људи отварају захтеве за повлачење или да је подразумевано виде користите неку грану која није master, можете то да промените на страници подешавања репозиторијума у картици „Options”.

Једноставно промените подразумевану грану у падајућој листи и то ће постати подразумевана грана за све главне операције од тада па надаље, укључујући и то која грана се подразумевано одјављује када неко клонира репозиторијум.

Ако пожелите да свој пројекат пренесте другом кориснику или организацији на сервису GitHub, постоји опција „Transfer ownership” на дну исте „Options” картице на страници подешавања вашег репозиторијума која вам то омогућава.

Ово је од помоћи ако напуштате пројекат и неко други жели да га преузме, или ако пројекат постаје све већи и желите да га преместите у организацију.

Ово не само да премешта репозиторијум заједно са свим пратиоцима и звездицама на друго место, већ подешава и преусмеравање са ваш УРЛ адресе на ново место. Преусмеравају се и клонирања и преузимања из програма Гит, не само веб захтеви.