2.5 Основе програма Гит - Рад са удаљеним репозиторијумима

Да бисте видели које удаљени сервери су конфигурисани, можете да извршите команду git remote. Она приказује скраћена имена свих удаљених репозиторијума које сте задали. Ако сте клонирали репозиторијум, требало би да барем видите origin - то је подразумевано име које програм Гит даје серверу са кога сте извршили клонирање:

Такође можете да наведете и -v, што ће приказати URL адресе које је програм Гит ускладиштио уз кратко име које се користе када се чита и пише у тај удаљени репозиторијум:

Ако имате више од једног удаљеног репозиторијума, ова команда ће их све излистати. На пример, репозиторијум са више удаљених репозиторијума за рад са неколико сарадника би могао да изгледа овако:

Ово значи да прилично једноставно можемо да повучемо доприносе од било ког од ових корисника. Можда додатно имамо и дозволу да шаљемо једном или више њих, мада то не можемо да видимо одавде.

Обратите пажњу на то како удаљени репозиторијуми користе разне протоколе; о овоме ћемо детаљније причати у Гранање у програму Гит.

Поменули смо и показали на неколико примера како команда git clone имплицитно за вас додаје origin удаљени репозиторијум. Ево како се експлицитно додаје нови удаљени репозиторијум. Ако желите да додате нови удаљени Гит репозиторијум као кратко име на које ћете касније лако моћи да се позовете, извршите команду git remote add <кратко_име> <url>:

Сада у командној линији можете да користите pb уместо комплетне URL адресе. На пример, ако хоћете да добавите све информације које има Пол, а које ви још увек немате у свом репозиторијуму, можете да извршите git fetch pb:

Полова master грана је сада доступна локално као pb/master — можете да је спојите са неком од ваших грана, или у том тренутку можете да одјавите локалну грану ако желите да је прегледате. У Гранање у програму Гит ћемо се много детаљније позабавити тиме шта су тачно гране и како се користе.

Као што сте управо видели, податке из својих удаљених пројеката добављате тако што извршите:

Команда одлази до тог удаљеног пројекта и повлачи све податке са њега које још увек немате. Након што урадите ово, требало би да имате референце на све гране из тог удаљеног репозиторијума, које можете да спојите са својим или да их у било ком тренутку истражите.

Ако клонирате репозиторијум, команда аутоматски додаје тај удаљени репозиторијум под именом „origin”. Дакле, git fetch origin добавља сав нови рад који је гурнут на тај сервер након тренутка када сте га клонирали (или добавили с њега). Битно је напоменути да команда git fetch само преузима податке у ваш локални репозиторијум - не спаја их аутоматски са вашим радом нити мења оно на чему тренутно радите. Морате ручно да их спојите када будете спремни.

Ако је ваша текућа грана подешена тако да прати удаљену грану (за више информација погледајте следећи одељак и Гранање у програму Гит), можете да искористите команду git pull која аутоматски добавља, па затим спаја ту удаљену грану са вашом тренутном граном. За вас је ово можда једноставнији или удобнији процес рада; и са подразумеваним подешавањима, команда git clone аутоматски поставља локалну master грану тако да прати удаљену master грану (или како год се зове подразумевана грана) на серверу са којег сте извршили клонирање. Извршавање git pull у општем случају добавља податке са сервера са ког сте првобитно клонирали репозиторијум и аутоматски покушава да их споји са кодом на коме тренутно радите.

Када ваш пројекат дође у стање у којем ваш рад пожелите да поделите са другима, морате да га погурате узводно. Команда за ово је проста: git push <име-удаљеног> <име-гране>. Ако своју master желите да погурате вашем origin серверу (још једном, клонирање у општем случају аутоматски поставља оба ова имена уместо вас), онда можете извршити следећу команду којом гурате на сервер све комитове које сте урадили:

Ова команда функционише само ако сте извршили клонирање са сервера на којем имате дозволу за упис и ако у међувремену нико није слао податке. Ако заједно са неким истовремено клонирате, па онда он или она пошаље измене узводно, а затим ви покушате да пошаљете своје, ваше измене ће с правом бити одбијене. Мораћете најпре да добавите његов или њен рад и да га уградите у свој пре него што вам буде дозвољено да пошаљете било шта. Погледајте Гранање у програму Гит за детаљније објашњење о томе како се шаље на удаљене сервере.

Ако желите да видите више информација о одређеном удаљеном репозиторијуму, можете да искористите команду git remote show <име-удаљеног>. Ако ову команду покренете са одређеним кратким именом, као што је origin, добићете нешто слично овоме:

То ће приказати URL адресе за удаљени репозиторијум као и информацију о грани која се прати. Команда вам чини услугу тиме што вам каже да ако сте на master грани и ако извршите git pull, аутоматски ће спојити master грану удаљеног репозиторијума са локалном након што је добави. Такође приказује и удаљене референце које су повучене.

Ово је прост пример са којим ћете се вероватно сусретати. Међутим, када мало озбиљније почнете да користите програм Гит, видећете много више информација ако извршите git remote show:

Ова команда показује у коју грана се аутоматски гура када извршите git push док сте на одређеним гранама. Такође вам показује и које удаљене гране на серверу још увек немате, које удаљене гране имате које су уклоњене са севера, и више локалних грана које аутоматски могу да се споје са својим одговарајућим удаљеним гранама које се прате онда кад извршите git pull.

Ако желите да промените кратко име удаљеног репозиторијума, извршите команду git remote rename. На пример, ако pb желите да промените у paul, то можете урадити помоћу наредбе git remote rename:

Вреди напоменути да ово мења и имена свим вашим удаљеним гранама које се прате. Оно на шта је раније указивало pb/master, сада је paul/master.

Ако из неког разлога желите да уклоните удаљени репозиторијум — померили сте сервер или више не користите одређени мирор, или сарадник можда више не даје допринос пројекту — можете да искористите или git remote remove или git remote rm:

Једном када на овај начин уклоните референцу на удаљени репозиторијум, бришу се и све гране које прате удаљене, као и сва подешавања придружена том удаљеном репозиторијуму.