2.2 Основе програма Гит - Снимање промена над репозиторијумом

Главни алат који користите да бисте сазнали који фајлови су у ком стању је команда git status. Ако покренете ову команду директно после клонирања, видећете нешто овако:

Ово значи да имате чист радни директоријум - другим речима, ниједан од ваших праћених фајлова није измењен. Програм Гит такође не види никакве непраћене фајлове, иначе би овде били наведени. Коначно, команда вам каже на којој се грани налазите и информише вас да није одвојила од исте гране на серверу. Засад, грана ће увек бити master, што је подразумевано; овде не треба да се бринете о томе. Гранање у програму Гит ће детаљније размотрити гране и референце.

Рецимо да у пројекат додате нови фајл, обичан README фајл. Ако фајл није постојао раније, а ви покренете git status, видећете свој непраћени фајл на следећи начин:

Овде видите да је ваш нови README фајл непраћен, јер је у извештају под насловом „Untracked files”. Непраћено у суштини значи да програм Гит види фајл који нисте имали у претходном снимку (комиту); програм Гит га неће укључити у комитоване снимке док му ви експлицитно не наредите тако. Ради овако да не бисте случајно почели да додајете генерисане бинарне фајлове или друге фајлове које нисте намеравали да додате. Пошто желите да почнете праћење фајла README, хајде да то и урадимо.

Да бисте почели да пратите нов фајл, можете да употребите команду git add. Праћење README фајла почиње након покретања ове команде:

Ако поново покренете команду status, видећете да је ваш README фајл сада праћен и стејџован за комит:

Види се да је фајл стејџован јер је под насловом „Changes to be committed”. Ако сада комитујете, верзија фајла у тренутку када сте покренули git add команду је оно што ће се наћи у историјском снимку. Можда се сећате да када сте раније покренули git init, затим покренули и команду git add <фајлови> — то је било потребно да бисте почели да пратите фајлове у вашем директоријуму. Команда git add као аргумент узима име путање до фајла или директоријума; ако је директоријум, онда команда рекурзивно додаје све фајлове у том директоријуму.

Хајде да променимо фајл који је већ праћен. Ако промените фајл CONTRIBUTING.md који се од раније прати, па онда поново покренете команду git status, добићете нешто овако:

Фајл CONTRIBUTING.md се појављује под насловом „Changes not staged for commit” — што значи да је фајл који је праћен сада измењен у радном директоријуму, али још увек није на стејџу. Да бисте га стејџовали, покрените команду git add. git add је команда за више намена - можете да је користите за праћење нових фајлова, за стејџовање фајлова, као и за друге ствари као што је обележавање да су конфликти код фајлова до којих је дошло приликом спајања разрешени. Корисно је да о наредби размишљате као „додај тачно овај садржај у следећи комит”, а не као „додај овај фајл у пројекат”. Покренимо сада git add да стејџујемо фајл CONTRIBUTING.md, а онда поново покренимо git status:

Оба фајла су сада стејџована и спремна за следећи комит. У овом тренутку, претпоставимо да сте се сетили још једне мале измене у CONTRIBUTING.md пре него што сте га комитовали. Отварате фајл и правите ту измену, и сада сте спремни за комит. Ипак, хајде да покренемо git status још једном:

Шта је сад ово ког ђавола? CONTRIBUTING.md је наведен у стејџованим и у нестејџованим фајловима. Како је то могуће? Испоставља се да Гит стејџује фајл баш у тренутку када покренете команду git add. Ако комитујете сада, верзија CONTRIBUTING.md која је била када сте покренули команду git add ће ући у комит, а не верзија која се налази у радном директоријуму када се покрене git commit. Ако фајл измените након покретања команде git add, морате поново да покренете git add како бисте стејџовали последњу верзију фајла:

Мада је излаз команде git status прилично свеобухватан, такође је доста речит. Програм Гит има и заставицу за кратки статус тако да промене можете прегледати у компактнијем облику. Ако покренете команду git status -s или git status --short добијате много простији излаз:

Уз нове фајлови који се не прате стоји ??, уз нове фајлове који су додати на стејџ стоји A (added), уз измењене фајлове стоји M (modified) и тако даље. Постоје две колоне у испису - лева колона наводи статус стејџовања, а десна колона статус радног стабла. У горњем примеру, фајл README je измењен у радном директоријуму, али још увек није стејџован, док је фајл lib/simplegit.rb измењен и стејџован. Фајл Rakefile је измењен, стејџован, па затим поново измењен, тако да постоје промене које су стејџоване, али и оне које нису.

Често ћете имати неку групу фајлова коју не желите да програм Гит аутоматски додаје, па чак ни да вам их приказује као непраћене. То су обично аутоматски генерисани фајлови као што су логови или фајлови које генерише ваш систем за изградњу. У тим случајевима, можете да направите обрасце за испис листе фајлова који ће се поредити и ставити их у фајл под именом .gitignore. Ево примера .gitignore фајла:

Прва линија налаже програму Гит да игнорише све фајлове који се завршавају на .o или .a - објектне и архивне фајлове који могу бити производ изградње вашег кода. Друга линија налаже програму Гит да игнорише све фајлове који се завршавају тилдом (~), коју користе многи едитори текста као што је Emacs за обележавање привремених фајлова. Можете да укључите и log, tmp или pid директоријум; аутоматски генерисану документацију; и тако даље. Постављање .gitignore фајла пре него што кренете са радом је генерално добра идеја јер тако нећете случајно да комитујете фајлове које не желите у свом Гит репозиторијуму.

Правила за обрасце (шаблоне) које можете да ставите у .gitignore фајл су следећа:

Glob обрасци су као поједностављени регуларни изрази које користе командна окружења. Звездица (*) хвата један или више карактера; [abc] хвата сваки карактер у великим заградама (у овом случају a, b или c); знак питања (?) хвата један карактер; а велике заграде у којима се налазе карактери раздвојени цртицом ([0-9]) хватају било који карактер између њих (у овом случају од 0 до 9). Можете да користите и две звездице за хватање угњеждених директоријума; a/**/z би хватало a/z, a/b/z, a/b/c/z, и тако даље.

Ево још једног примера .gitignore фајла:

Ако вам је команда git status превише нејасна — желите прецизно да знате шта сте променили, а не само фајлове које сте променили - можете да употребите команду git diff. Касније ћемо покрити git diff мало детаљније, али вероватно ћете је најчешће користити да бисте одговорили на следећа два питања: Шта сте променили али још нисте стејџовали? И шта сте стејџовали што ћете ускоро комитовати? Док git status одговара на ова питања веома опште тако што вам даје имена фајлова, git diff показује тачне линије које су додате и уклоњене — као да је закрпа.

Рецимо да поново уредите и стејџујете README фајл, па онда промените фајл CONTRIBUTING.md али га не стејџујете. Ако покренете команду git status, поново ћете видети нешто овако:

Да бисте видели шта се променили али још нисте стејџовали, укуцајте git diff без осталих аргумената:

Ова команда пореди шта се налази у вашем радном директоријуму са оним што је на стејџу. Резултат су направљене промене које још увек нисте стејџовали.

Ако желите да видите шта сте стејџовали, тј. шта ће ући у следећи комит, можете употребити git diff --staged. Ова команда пореди стејџоване промене са последњим комитом:

Битно је да обратите пажњу на то да git diff сам по себи не приказује све промене које сте направили од последњег комита — само промене које још увек нису стејџоване. Ако сте стејџовали све промене, git diff вам неће вратити ништа.

Као други пример, рецимо да сте стејџовали фајл CONTRIBUTING.md па га онда уређивали; сада можете искористити git diff да погледате промене у фајлу које су стејџоване и промене које нису стејџоване. Ако наше окружење изгледа овако:

Сада можете искористити git diff да видите шта још увек није стејџовано:

и git diff --cached да видите шта сте досад стејџовали (--staged и --cached су синоними):

Сада кад је стејџ постављен онако како желите, можете да комитујете своје промене. Упамтите да све што још увек није стејџовано — сви фајлови које сте креирали или изменили, а нисте покренули git add над њима од тренутка када сте их уредили — неће бити укључени у овај комит. Они ће остати као измењени фајлови на диску. У овом случају, рецимо да сте последњи пут када сте покренули git status видели да је све стејџовано, што значи да сте спремни да комитујете промене. Најједноставнији начин да комитујете је да укуцате git commit:

Када урадите то, покренуће се едитор који сте изабрали.

Едитор приказује следећи текст (у овом примеру је искоришћен едитор Vim):

Можете видети да подразумевана комит порука садржи искоментарисани последњи излаз команде git status и једну празну линију на врху. Можете да обришете ове коментаре и упишете своју поруку, или можете да их оставите како би вам помогли да се присетите шта комитујете.

Када изађете из едитора, програм Гит прави ваш комит са том комит поруком (из које су избачени коментари и разлика).

Други начин је да укуцате комит поруку командом commit у inline режиму тако што ћете је навести након заставице -m, на следећи начин:

Управо сте направили свој први комит! Можете видети да вам је комит приказао нешто о себи: у коју грану сте комитовали (master), која је SHA-1 контролна сума комита (463dc4f), колико фајлова је измењено и статистику о линијама које су додате и обрисане у комиту.

Упамтите да комит чува снимак који сте поставили на стејџ. Све што нисте стејџовали и даље стоји тамо измењено; можете да урадите још један комит па да и то додате у историју. Сваки пут када урадите комит, правите снимак пројекта у том стању на који касније можете да се вратите, или да вршите поређење са њим.

Премда може бити веома корисно да комитујете ствари тачно онако како желите, стављање на стејџ понекад уме да буде мало комплексније од онога што је потребно за ваш процес рада. Ако желите да прескочите стејџ, програм Гит нуди једноставну пречицу. Додавањем опције -a команди git commit, програму Гит налажете да аутоматски стејџује сваки фајл који је већ праћен пре него што је урађен комит, што вам омогућава да прескочите git add део:

Обратите пажњу на то да на овај начин нисте морали да покренете git add за CONTRIBUTING.md фајл пре него што сте комитовали. То је из разлога што заставица -a укључује све измењене фајлове. Ово је згодно, али будите опрезни; понекад због ове заставице можете укључити и промене које не желите да се укључе.

Да бисте уклонили фајл из програма Гит, морате да га уклоните из праћених фајлова (тачније, да га склоните са стејџа), па да онда урадите комит. Команда git rm ради управо то, а такође и уклања фајл из радног директоријума тако да га након тога више не видите као фајл који се не прати.

Ако једноставно уклоните фајл из радног директоријума, он се појављује под „Changes not staged for commit” (односно, измене који нису стејџоване) у излазу команде git status.

Ако онда покренете git rm, ова команда стејџује брисање фајла:

Следећи пут када комитујете, фајл ће нестати и више неће бити праћен. Ако сте фајл изменили, или сте га већ додали у индекс, уклањање морате да форсирате опцијом -f. Ово је сигурносна мера која обезбеђује да случајно не обришете податке који још нису сачувани у снимку, јер у том случају програм Гит не може да вам их врати натраг.

Још једна корисна ствар коју ћете можда желети да урадите је да задржите фајл у радном стаблу али да га уклоните са стејџа. Другим речима, можда желите да задржите фајл на хард диску али више не желите да га програм Гит прати. Ово је посебно корисно ако сте нешто заборавили да додате у фајл .gitignore и случајно га стејџовали, као што је велики лог фајл или гомила компајлираних .a фајлова. Да бисте урадили ово, употребите опцију --cached:

Команди git rm можете да прослеђујете фајлове, директоријуме и file-glob обрасце. То значи да можете да радите ствари као што је:

Приметите обрнуту косу црту (\) испред *. Ово је неопходно јер програм Гит има своје развијање имена фајлова које се ради уз развијање које обавља љуска. Ова команда из log/ директоријума уклања све фајлове који имају .log екстензију. Или можете да урадите нешто слично овоме:

чиме уклањате све фајлове чије се име завршава на ~.

За разлику од многих других VCS система, програм Гит не прати померање фајлова експлицитно. Ако у програму Гит промените име фајлу, нема никаквих метаподатака сачуваних у програму Гит који говоре да сте фајлу променили име. Међутим, програм Гит је у стању да то прилично паметно закључи - мало ћемо се касније позабавити откривањем премештених фајлова.

Имајући ово у виду, мало је конфузно то што програм Гит има mv команду. Ако у програму Гит желите да промените име фајлу, можете извршити нешто слично овоме:

и радиће како треба. Заправо, ако покренете нешто тако па онда погледате статус, видећете да програм Гит то сматра фајлом чије је име промењено:

Ипак, ово је еквивалентно са извршавањем следећих команди:

Програм Гит имплицитно схвата да се ради о промени имена фајла, тако да није важно да ли ћете име мењати на овај начин или командом mv. Једина права разлика је то што је git mv једна команда уместо три — удобније је користити њу. Штавише, можете да користите било који алат да фајлу промените име, а да касније примените rm и add, пре него што комитујете.