7.7 Гит алати - Демистификовани ресет

Једноставнији начин размишљања о командама reset и checkout је да себи у мислима представите програм Гит као менаџера садржаја три различита стабла. Овде под „стабло” уствари мислимо на „колекцију фајлова”, а не на одређену структуру података. Постоји неколико случајева у којима се индекс не понаша баш као стабло, али за наше потребе је једноставније да се за сада овако посматрају ствари.

Програм Гит у свом уобичајеном раду као систем управља и манипулише са три стабла:

Главна сврха програма Гит је да бележи снимке вашег пројекта у сукцесивно бољим стањима, манипулацијом ова три стабла.

Хајде да визуелизујемо овај процес: рецимо да одете у директоријум који садржи само један фајл. То ћемо звати v1 фајла, и означаваћемо га плавом бојом. Сада извршимо git init, што креира Гит репозиторијум са HEAD референцом која показује на још увек нерођену master грану.

У овом тренутку, само радни директоријум има неки садржај.

Сада желимо да комитујемо овај фајл, па употребимо git add да узме садржај из радног директоријума и да га копира у индекс.

Затим извршимо git commit, која узима садржај индекса и чува га као трајни снимак, креира комит објекат који показује на тај снимак и ажурира master тако да показује на тај комит.

Ако сада извршимо git status, нећемо видети никакве промене јер су сва три стабла потпуно иста.

Сада желимо да изменимо тај фајл и да га комитујемо. Проћи ћемо кроз исти процес; најпре променимо фајл у свом радном директоријуму. Хајде да то назовемо v2 фајла и да га означавамо црвеном бојом.

Ако сада извршимо git status видећемо фајл у црвеној боји ка „Changes not staged for commit” (измене које нису стејџоване за комит), јер се та ставка разликује у односу на индекс и радни директоријум. Затим извршавамо git add над њим да га стејџујемо у индекс.

Ако у овом тренутку извршимо git status видећемо фајл у зеленој боји под „Changes to be committed” (измене које ће се комитовати) јер се индекс и HEAD разликују – то јест, наш предложени наредни комит се разликује од последњег комита. Коначно извршимо git commit да довршимо комит.

Сада нам git status не приказује никакав излаз јер су поново сва три стабла иста.

Прелаз на друге гране или клонирање пролазе кроз сличан процес. Када одјавите грану, то мења HEAD тако да показује на референцу нове гране, попуњава ваш индекс снимком тог комита, па затим копира садржај индекса у ваш радни директоријум.

Команда reset има много више смисла када се посматра у овом контексту.

У сврху ових примера, рецимо да смо поново изменили file.txt и комитовали га по трећи пут. Тако да наша историја сада изгледа овако:

Хајде да сада прођемо кроз оно што reset ради када је позовете. Она на једноставан и предвидив начин директно манипулише ова три стабла. Обавља до три основне операције.

Ово до сада покрива понашање команде reset у њеном основном облику, али такође можете да јој задате и путању над којом ће да оперише. Ако наведете путању, команда reset ће прескочити корак 1 и ограничити остатак својих акција на одређени скуп фајлова. Ово донекле има смисла – HEAD је само показивач и не може да показује на део једног комита и део неког другог. Али индекс и радни директоријум можете делимично да ажурирате, тако да ресет наставља са корацима 2 и 3.

Дакле, претпоставимо да извршимо git reset file.txt. Овај облик (пошто нисте навели SHA-1 комита или грану, а нисте навели ни --soft ни --hard) је скраћеница за git reset --mixed HEAD file.txt, што ће:

Тако да у суштини само копира file.txt из HEAD у индекс.

Практични ефекат овога је да се фајл уклања са стејџа. Ако погледамо дијаграм за ту команду и размислимо о томе шта ради git add, оне су потпуно супротне.

Због овога излаз команде git status сугерише да ово извршите ако желите да фајл уклоните са стејџа (За више о овоме, погледајте Уклањање фајла са стејџа).

Исто тако смо могли и да не дозволимо програму Гит да претпостави како смо мислили „повуци податке са HEAD” наводећи одређени комит из којег да повуче верзију фајла. Могли смо да извршимо нешто као што је git reset eb43bf file.txt.

Ово у суштини ради исту ствар као да смо у радном директоријуму вратили садржај фајла назад на v1, извршили git add над њим, па га затим поново вратили назад на v3 (а да не прођемо кроз све те кораке). Ако сада извршимо git commit, она ће снимити измену која враћа тај фајл назад на v1, мада је уствари никада нисмо ни имали поново у радном директоријуму.

Такође је интересантно приметити да као и git add, команда reset прихвата опцију --patch да са стејџа уклони садржај по принципу комад-по-комад. Тако да садржај селективно можете да уклоните са стејџа или вратите на старије стање.

Хајде да видимо како можемо урадити нешто корисно употребом ове управо откривене моћи – гњечење комитова.

Рецимо да имате низ комитова са порукама као што су „ууупс.”, „WIP” (рад је у току) и „заборавио сам овај фајл”. Можете употребити reset да их брзо и једноставно згњечите у један једини комит због којег ћете изгледати заиста паметно. Сажимање комитова приказује други начин да се ово постигне, али у овом примеру је једноставније да се употреби reset.

Рецимо да имате пројекат у којем је први комит имао само један фајл, други комит је додао нови фајл и изменио први, и трећи комит је поново изменио први фајл. У другом комиту се налази рад у току и желите да га згњечите.

Можете да извршите git reset --soft HEAD~2 да HEAD грану вратите назад на старији комит (први комит који желите да задржите):

И да онда једноставно поново извршите git commit:

Сада можете видети да ваша доступна историја, историја коју бисте гурнули, изгледа као да сте направили један комит са file-a.txt v1, затим други који је изменио file-a.txt на v3 и додао file-b.txt.Комит са v2 верзијом фајла се више не налази у историји.

На крају, упитаћете се шта је разлика између checkout и reset. Као reset, и checkout манипулише са три стабла, и донекле се разликује у зависности од тога да ли команди задате путању до фајла или не.

Надамо се да сада разумете команду reset и да можете удобније да је користите, али сте вероватно још увек донекле збуњени у вези тога како се прецизно она разликује у односу на команду checkout и верованто не можете да запамтите сва правила различитих начина позивања.

Ево „пушкице” о томе које команде утичу на која стабла. У колони „HEAD” стоји „РЕФ” ако та команда помера референцу (грану) на коју указује HEAD, а „HEAD” ако помера сам HEAD показивач. Посебну пажњу обратите колони ’РД безбедна?’ – ако у њој пише НЕ, застаните на секунд да добро размислите пре извршавања те команде.